Kompletan vodič za pripremu i polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR)

Polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja izazov za mnoge kandidate. Na osnovu analize brojnih iskustava sa foruma, prikupili smo najvažnije informacije koje će vam pomoći u uspešnoj pripremi.

Procedura prijave i organizacija ispita

Nakon podnošenja prijave za polaganje ispita, kandidati obično čekaju poziv u roku od 1 do 3 meseca. Termin polaganja saznaje se 15 dana unapred putem mejla. U 2024. godini uočene su sledeće promene:

• Iz programa su izbačene međunarodne konvencije
• Pitanja sada počinju od Ustava Republike Srbije
• Postoji razlika u obimu gradiva za savetnike i saradnike

Ispit se obično održava vikendom, subotom i nedeljom, sa početkom oko 9-10 časova. Komisije su različite za ova dva dana, što utiče i na kombinacije pitanja.

Struktura ispita

Stručni ispit za BZNR sastoji se iz nekoliko delova:

1. Opšti deo - Zakon o radu, Zakon o BZNR, krivično zakonodavstvo
2. Posebni deo - Procena rizika i pravilnici
3. Pismeni rad - Izrada akta o proceni rizika (2 sata)
4. Usmeni deo - Odbrana pismenog rada i odgovaranje na pitanja

Šta učiti za opšti deo ispita

Za opšti deo neophodno je detaljno proučiti:

• Ustav RS (pravo na rad, zabrana diskriminacije, zdravstvena zaštita)
• Zakon o radu (prava i obaveze zaposlenih, radno vreme, godišnji odmor)
• Zakon o BZNR (sistem bezbednosti na radu u Srbiji)
• Krivčno zakonodavstvo (povrede prava po osnovu rada, oštećenje nasipa i brana)

Posebni deo - ključni pravilnici

Za posebni deo ispita najčešće se izučavaju sledeći pravilnici:

• Pravilnik o načinu i postupku procene rizika
• Pravilnik o preventivnim merama za rad na visini
• Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova
• Pravilnik o buci i vibracijama
• Pravilnik o zaštiti od električne struje
• Pravilnik o rukovanju opasnim materijama
• Pravilnik o prvoj pomoći

Najčešća pitanja na ispitu

Na osnovu iskustava kandidata, evo nekih od čestih pitanja koja se pojavljuju na ispitu:

Opšti deo

• Koje evidencije je poslodavac dužan da vodi?
• Kada zaposleni može da odbije da radi?
• Šta podrazumeva pravo na štrajk?
• Koje su obaveze poslodavca u vezi sa zdravstvenim osiguranjem?

Posebni deo

• Šta obuhvata procena rizika?
• Kako se vrši snimanje organizacije rada?
• Koje mere bezbednosti se primenjuju pri radu sa azbestom?
• Šta sadrži stručni nalaz o izvršenom pregledu opreme?
• Koje su mere zaštite pri radu na visini?

Pismeni deo - izrada akta o proceni rizika

Tokom pismenog dela ispita, dobijate radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, kranista) i listu opasnosti i štetnosti. Vaš zadatak je:

1. Napisati opis radnog mesta i tehnološkog procesa
2. Identifikovati specifične opasnosti i štetnosti za dato radno mesto
3. Izvršiti procenu rizika (obično Kinney metodom)
4. Predložiti mere za smanjenje ili otklanjanje rizika
5. Doneti zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom

Na ispitu dobijate sve potrebne podatke o metodi procene, tako da nije potrebno učiti parametre napamet.

Kako se najbolje pripremiti za ispit

Na osnovu iskustava onih koji su već položili, evo nekoliko korisnih saveta:

• Ne učite napamet - Važnije je razumeti materiju nego doslovno ponavljati tekst
• Koristite originalne propise - Skripte su korisne, ali uvek proveravate sa aktuelnim propisima
• Fokusirajte se na ključne koncepte - Definicije, mere zaštite, obaveze poslodavca i zaposlenih
• Vežbajte pismeni deo - Pravite probe procene rizika za različita radna mesta
• Pratite promene propisa - U 2024. doneti su novi pravilnici koji se primenjuju na ispitu

Šta poneti na ispit i kako se ponašati

Na dan ispita dozvoljeno je poneti:

• Ličnu kartu
• Potvrdu o uplati takse
• Listu opasnosti i štetnosti (kao pomoć za pismeni deo)

Tokom usmenog dela:

• Budite smireni i organizovani
• Ako ne znate tačan odgovor, pokušajte da iznesete sve što znate o toj temi
• Ispitivači često postavljaju dopunska pitanja da bi vam pomogli
• Kod nabrajanja nije obavezno govoriti tačnim redosledom kao u propisima

Česta pitanja i nedoumice

Da li postoje kombinacije pitanja?

Iako kandidati dele iskustva o izvučenim kombinacijama, one se često menjaju i ne treba se oslanjati na njih. Ispitivači imaju slobodu da postavljaju pitanja po sopstvenom nahođenju.

Da li je bolje polagati subotom ili nedeljom?

Postoje različita iskustva - neki smatraju da su komisije subotom blage, dok drugi tvrde da nema razlike. Najvažnije je dobro poznavati gradivo.

Koliko puta može da se polaže?

Ukoliko padnete jedan deo ispita, sledeći put polažete samo taj deo. Položeni delovi važe godinu dana.

Koristan savet za kandidate

Mnogi kandidati ističu da je ključ uspeha sistematsko učenje i razumevanje materije, a ne samo pamćenje. Kako kaže jedan od polagalaca: "Bitno je da prepoznate pitanje i pokažete da razumete suštinu. Ispitivači vide ko je učio, a ko nije."

Najbolji način za pripremu je kombinacija proučavanja propisa, analize iskustava drugih kandidata i vežbanja praktičnih zadataka. Srećno na polaganju!