Potpuni vodič kroz operaciju podizanja kapaka: Moj lični primer i iskustvo

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži "zakucanu" gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo - da mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos jesam operisala zbog devijacije još u 23. godini. Razbila sam ga kad sam imala dve godine padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. A podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek i, istovremeno, odlagala sam.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti punih devet godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, super je odgovorna. Ali sam ipak odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, da malo "otvorimo oko". Oba puta mi je rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka." Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti, dok efekat traje. Ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto deliti svoje iskustvo o podizanju kapaka?

Kad sam zakazala, ja sam po običaju "trubila okolo" šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako "trubimo", jer ćemo čuti iskustva, savete, upozorenja… Kad sam progovorila, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da pričaju. Ok, njihovo pravo. Kao i moje da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Početak procesa: konsultacije za podizanje kapaka

Proces podizanjem kapaka počinje konsultacijama. Uvodni razgovor je ključan da biste i vi znali šta da pitate. Hirurg će vas detaljno pregledati, objasniti proceduru, tehniku, rizike i očekivane rezultate. To je vaša prilika da postavite sva pitanja i razjasnite svaku nedoumicu. Konsultacije sa dr Anicom Jevremović su uvek bile veoma temeljne i pune korisnih informacija.

Tri najčešća pitanja o operaciji

1. Kakva je anestezija?
   Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas opuste. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To zahteva i doplatu za anesteziologa.
2. Kolika je cena podizanja kapaka?
   Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena i najčešće je negde oko 1000 evra, mada računate na možda kojih 200 evra gore-dole. Donji kapci su uglavnom oko 200 evra više. Hirurg mora da vas vidi - uvek se prvo obavlja pregled. Neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, neko sve uračuna u cenu. Vaše je da sve to pitate na konsultacijama.
3. Da li je bolno?
   Odgovor je: ni jedne sekunde. Ne boli ništa, ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca. Mislila sam da će me nešto čupkati i peckati, ali zapravo je dr Anica Jevremović samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Dan operacije i neposredni oporavak

Ništa posebno napeto. Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi "horizont". Ali, ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja. Toga sam se takođe plašila bez razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih šest dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala. Niko me nije gledao čudno. Bila sam manje natekla od većine ljudi - otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, kao i od svakog organizma pojedinačno.

Oporavak od podizanja kapaka dan po dan

Već nakon dva-tri dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da zujim po gradu. Nakon sedam dana, skinuti su konci. A nakon deset dana, ja sam sa punom šminkom snimala pitanja i odgovore na temu podizanja kapaka. Tog desetog dana od operacije, snimala sam se i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da ga nosim…

Odgovori na vaša najčešća pitanja nakon nekoliko meseci

Ono na šta bih htela da se osvrnem su stvari koje su me drugi pitali, ali ovaj put na te iste stvari odgovaram sa više meseci iskustva.

Modrice? Ne postoje. Ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno padnu dole. Ispod jednog oka sam imala fleku nakon deset dana, ali bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Ožiljci? Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Ali da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija, nego naučna fantastika. Čak i kada se zagleda, teško je nešto primetiti. Što se mene tiče, baš me briga za te male crtice koje sada imam, a koje začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako. Ovaj ožiljak začas učinim nevidljivim.

Da li je trajno? Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting i lifting lica. Kome nije, odlazi na razne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Vi birate šta ćete dalje s njim. Ali su retki ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam čekala? Moj zaključak

Da, što sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja? Eto, pitam se zašto sam se glupirala s nitima, tehnikama šminkanja i slično. Odgovor je naravno - strah. Jestе, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao izubijani vanzemaljac jako dugo, da neću zbog toga moći da radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je sa zubarom. Ali na dan podizanja kapaka, čak nisam bila ni nervozna. Čekala sam da krene. I ništa. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro devet godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro… Ja sam to jednostavno znala.

A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moj primer i iskreno iskustvo pomoglo da sagledate šta podizanje kapaka zaista podrazumeva. Ako imate pitanja, tu sam.